Житије Свете великомученице Недеље

20./7.јули 

У време христоборних царева Диоклецијана и зета његова Максимијана живљаху у Анадолији две побожне старе душе, Доротеј и Јевсевија. Они беху побожни хришћани; беху богати али и бездетни. Они се мољаху Богу да им подари дете, обећавајући да ће га посветити Њему. Бог услиши њихову молитву и њима се у недељу роди женско дете, због чега они и дадоше име детету Недеља, и крстише га светим крштењем.

Родитељи васпитаваху Недељу у хришћанском учењу и врлинама, и тако од детињства Недеља посвети себе Богу, уздржавајући се од свега што раскалашна деца чине. Када одрасте, красна телом и душом, навалише многи просиоци, но она их све одби говорећи да је она себе обручила Христу Господу, и да ништа не жели до само да умре као девојка. Један од тих одбијених просилаца оптужи и Недељу и њене родитеље цару Диоклецијану као хришћане. Цар нареди те мучише родитеље Недељине, и после мука одасла их к управитељу Јусту у град Мелитину, где у мукама за Христа скончаше. Свету Недељу пак посла Диоклецијан у Никомидију к ћесару Максимијану на суд. Саслушавши Недељу и видевши да је тврда и непоколебљива у Христовој вери, Максимијан нареди те је положише по земљи и дуго без милости бише воловским жилама. За то време мученица се мољаше Господу, и то страховито разјари мучитеља Максимијана те викаше на војнике који је мучаху. Тада му света мученица рече: Не варај се, Максимијане, никада ме нећеш моћи потчинити својој вољи пошто ми Бог помаже.

После тога Максимијан посла свету Недељу к управитељу Витиније Илариону. Овај је саслуша и нареди да је уведу у идолски храм; но тамо се света Недеља помоли Богу, и настаде силан земљотрес, од кога сви идоли у храму попадаше на земљу, поразбијаше се и у прах претворише; утом улете вихор у храм, и развеја по ваздуху тај идолски прах; затим сину муња и сагоре лице управитељу Илариону, те он паде са свога престола и издахну.

После Иларионове погибије за управитеља области дође Аполоније. Обавештен о свему што се догодило, Аполоније удари свету Недељу на зверске муке, па је врже у тамницу. Када света Недеља лежаше у тамници сва у ранама, јави јој се Христос Господ, исцели је и рече јој: "Не бој се мука, Недељо, моја благодат је с тобом".

Када управитељ Аполоније поново изведе свету Недељу на суд и муке, он донесе пресуду да она буде спаљена у огњу. Слуге спремише огромну ватру, и бацише мученицу усред ватре. А света мученица, подигавши руке к небу, дуго се мољаше Богу. И тада, из чистог и ведрог летњег неба, спусти се облак и угаси сву ватру, која ни најмање не повреди свету мученицу. После тога управитељ нареди да се на мученицу пусте разне звери, али и ту она остаде неповређена, пошто јој звери као кротка јагњад полегаше крај ногу. Видећи ово необично чудо, многи од присутних незнабожаца повероваше у Господа Христа. Но сви бише посечени. Света Недеља рече Аполонију: "Никојим начином не можеш ме одвратити од вере моје. Бациш ли ме у огањ, имам пример Три Отрока; бациш ли ме пред зверове, имам пример Данила; бациш ли ме у море, имам пример Јоне пророка; предаш ли ме мачу, сетићу се чеснога Претече. За мене је живот - умрети за Христа".

Тада нареди Аполоније да мученицу поново воде у тамницу. После извесног времена управитељ Аполоније, севши на судишту, са судијског места изрече смртну пресуду мученици: да буде посечена мачем. Џелати је онда узеше и изведоше ван града да је погубе. Света Недеља их замоли за дозволу да се помоли Богу. Џелати јој дозволише. Она онда клече на колена, уздиже руке к небу и помоли се Богу, да Бог помилује и спасе све оне, који буду спомен њен славили, и да упокоји њену душу заједно са душама њених родитеља. Свршивши молитву, она предаде душу своју Богу пре него се мач спусти на њену главу. А када војници, пришавши к њој да изврше над њом смртну казну, видеше да је већ умрла, зачудише се. Утом би к њима божански глас с неба који им рече: Идите, браћо, и причајте свима о великим делима Божјим. - Војници се после тога вратише славећи Бога.

Света Недеља чесно пострада и пресели се у вечну радост Господа свога 289 године, у Никомидији. Ова света мученица се нарочито много празнује у Далмацији и Јужној Италији. 

Молитва Светој великомученици Недељи 

 
О, света невесто Христова, великомученице Недељо, величанствени храме Духа Светога, који ум земаљски може да схвати твој чудесни живот и страдање. Молитвом измољена од Господа и Господу посвећена до последњег трена овоземаљског, ти си била Анђео у телу, и на земаљско ниси ни помишљала, свој ум и срце усмеривши ка свом Женику, храбро и неустрашиво подносила обичном човеку неиздржива мучења, помагана благодаћу Божијом, да си до беса доводила мучитеље. И величанствено си свој земаљски подвиг са радошћу довршила отишавши тамо где си од рођења желела, у брачне одаје Христових девственица да кроз сву вечност пијеш воду од које се не жедни, и која неописану сладост духовну доноси. И ми, који се радосно сећамо твоје дивне успомене, осећамо и неку тугу која се разлива нашом душом. Јер овај свет је заиста свет туге и бола. Знамо да тамо где си ти, света Недељо, све лепотом и благодаћу сија, и да тамо туге нема, и да и ми имамо могућност да ту дођемо, бар у неки мали закутак Царства Небеског, али како, како, кад нас је земља приковала за себе, како, кад смо се предали без борбе, препуштајући се да нас таласи животни носе како хоће и куд хоће.
Али, ако у нама има бар толико снаге и љубави да се сећамо тебе и твога подвига, можда онда све и није изгубљено, можда нисмо умрли занавек, можда некако препливамо море животно, и не потонемо на дно. 3ато нам помози, света Недељо, пружи нам руку своју са Небеса, макар те и не молили онако како то заиста треба, него само са вером да нам ти својим молитвама можеш помоћи. Нека нам барем та вера буде залог да ћеш се смиловати на нас, да ћеш топло замолити Господа за оне који то можда и не заслужују. Помоли се, света мученице, да нас Господ погледа и смилује се на нас као на недоношчад, која ништа не знају, коју све треба испочетка учити. Помози нам да устанемо из греха, из каљуге у којој се као свиње ваљамо, и да начинимо бар један мали корак ка светлости, ка добру. Велика нас је срамота и да ти кажемо шта нас све мучи, због чега све лежимо у том блату, али сами из њега изаћи никада нећемо, без нечије сигурне руке, која ће нас подићи и повести ка спасењу. А прљава нам је и душа и тело, света Недељо, све је у нама окорело од греха, па те молимо, поведи нас својим молитвама ка бањи истинског покајања, изведи из нас потоке суза који ће нас прати и чистити, који ће нам повратити онај одавно изгубљени лик Христов који смо кроз крштење задобили. И ништа друго не тражимо од тебе, славна мученице Недељо, осим тих покајних суза, до краја живота нашег, које ће нас омекшати, очистити, изменити на боље, јер ако истински увидимо колико смо се огрешили о Господа, можда ћемо смоћи снаге, твојим молитвама, и да испросимо опроштај од Њега, и да зацелимо све греховне ране које смо задобили кроз овај живот до сада. Можда ћемо једног дана, вођени твојом руком, моћи смело да се исправимо пред Господом, можда ћемо смети да подигнемо очи и кажемо: Грешили смо, много смо грешили, али смо се и кајали, и добро чинили. Нека Твоја милост, Господе, ако је воља Твоја, одреди и наше место у Твоме Царству, тамо где пребивају покајани грешници, јер једино ту можда можемо да добијемо неки удео." А нама би и то било доста, и то место далеко од твојих двора, света мученице Недељо, само да у паклене муке не одемо. Нама би било доста да издалека гледамо твоју славу, и славу свих оних који су Богу свим бићем угодили. Ми бисмо били пресрећни само да можемо да слушамо ону сладосну песму којом сва Небеса вечно славе Господа, појући: Свет, Свет, Свет је Господ Саваот, пуни су Небо и Земља славе Твоје, од сада па до века. Амин.

svetosavlje.org